22.7 C
Belgrade
15. 06. 2021.

Ratko Mladić osuđen na doživotnu kaznu zatvora

Žalbeno veće Mehanizma za krivične sudove u Hagu potvrdilo je presudu Ratku Mladiću.

Žalbeno veće odbacilo sve žalbe koje je uputila Mladićeva odbrana.

Takođe je odbijena žalba tužilaštva da bude osuđen za “genocid u šest opština u BiH”.

Na pitanje predsedavajuće Žalbenog veća Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove Priske Matimbe Nijambe da li može da prati postupak na jeziku koji razume, Mladić je odgovorio da može.

Odbijajući devet osnova žalbe odbrane, sud je generala Mladića pravosnažno proglasio krivim kao glavnog aktera četiri udružena zločinačka poduhvata – genocida u Srebrenici; progona Hrvata i Muslimana širom BiH; terorisanja stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanja pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.

Mladić je, po 10 tačaka optužnice, osuđen za genocid u Srebrenici i za zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština: progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje.

Sud je utvrdio Mladićevu krivicu i po četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.

Kako je saoštila sudija Nijambe, žalbeno veće je, odbijajući žalbu tužilaštva, pravosnažnom presudom, Mladića oslobodilo optužbe za genocid u još pet bosanskih opština – Foči, Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu i Vlasenici.

Za usvajanje žalbe tužilaštva glasalo je dvoje od petoro sudija – Aminata Engum i Sejmor Penton.

Prema presudi, Mladić je bio protagonista sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikog dela teritorije BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.

Kao učesnici u tom zločinačkom, udruženju, presudom su, pored Mladića, označeni i bivši predsednik RS Radovan Karadžić, članovi rukovodstva Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević i drugi.

General Mladić je u sudnici mirno pratio izricanje presude, uz prkosan, a potom i setan izraz lica.

Povodom Mladićeve žalbe da je sud u prvostepenoj presudi načinio više grešaka kada je zaključio da je udruženi zločinački poduhvat postojao, zaključeno je da Mladić nije pokazao da je prvostepeno veće pogrešilo, uz suprotno mišljenje sudije Nijambe.

Dodali su da prvostepeno veće nije pogrešilo ni prilikom ocenjivanja dokaza za koje on tvrdi da su oslobađajući.

Povodom žalbe Mladića zbog prava na pravično suđenje, predsedavajuća Žalbenog veća je rekla da je veće, uz suprotno mišljenje jednog sudije, odbilo osnove žalbe.

Kada je reč o udruženom zločinačkom poduhvatu u vezi sa Sarajevom i kapmanjom snajperskog delovanja i granatiranja. Pretresno veće je utvrdio, uz suprotno mišljenje sudije Nijambe, da je Mladić delio nameru da radi na postizanju zajedničkog cilja u vezi sa Sarajevom i da je tome doprineo.

Povodom osporavanja nekih aspekata presude, Žalbeno veće je konstatovalo da Mladić nije pokazao da je pretresno veće pogrešilo.

Zaključeno je i da su genocid, istrebljenje i ubistvo postali dodatna sredstva sa ostvarenje UZP u vezi sa Srebrenicom. Presuđeno je da je Mladić delio nameru da se ostvari zajendički cilj u vezi UZP.

Žalbeno veće uz suprotno mišljenje sudije Nijambe, smatra da je neuverljivo da je Mladić delovao da se civili premeste iz humanitarnih razloga.

Proces protiv Mladića je trajao 26 godina, otkada je podignuta prva, tada objedinjena optužnica protiv njega i Radovana Karadžića.

Mladić je po prvostepenoj presudi osuđen na doživotni zatvor zbog “genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH”.

Odbrana je žalbom tražila da Mladić bude oslobođen ili da mu se ponovo sudi, tvrdeći da tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu.

Tužioci su tražili da osuđujući deo prvostepene presuda bude potvrđen, ali i da apelaciono veće generala Mladića proglasi krivim i za “genocid nad Muslimanima i Hrvatima u šest opština u BiH”.

Mladić je u pritvoru u Sheveningenu od 31. maja 2011. Uhapsile su ga vlasti Srbije, 26. maja te godina, u Lazarevu kraj Zrenjanina i izručile Tribunalu.

Suđenje je trajalo od 16. maja 2012. do 15. decembra 2016. Tokom 530 radnih dana, saslušano je 169 svedoka optužbe i 208 svedoka odbrane. U spis su uvedene i pisane izjave još 214 svedoka. Prihvaćeno je 9.914 dokaznih predmeta.

Haški tribunal je generala Mladića prvi put optužio 25. jula 1995, a optužnica je više puta menjana i dopunjavana do 2011.

Pre nego što se, u leto 2011, našao u pritvoru u Sheveningenu, general Mladić je, po nalazima lekara, bio preživeo tri moždana udara.

Za vreme provedeno u pritvoru, Mladić je bio podvrgnut brojnim terapijama i nekoliko puta je operisan, a 2013. se u sudnici zahvalio Tribunalu što mu je spasao život.

Uoči izricanja pravosnažne presude Ratku Mladiću u Hagu, ispred sudnice se dogodio manji incident. Izvesni Dragan Todorović doneo je dva mala transparenta podrške Mladiću, posle čega mu je prišao Nihad Aličković iz udruženja „Anti-Dejton“, koji mu je oteo transparente i izbila je svađa. Potom je na Todorovića počeo da viče i Satko Muajagić, bivši logoraš, preneo je N1.

Reklama

Trending

Tatjana Jović: Jedan dan sa osobom sa autizmom

0
Beograd, novembar 2018. Stižem oko 12 časova u stan u kome živi A. Ulazim, ona je već kod vrata.  Veoma je srećna što me vidi....
- Reklamni prostor -