-2.7 C
Belgrade
23. 01. 2022.

Napred Srbijo! Što možeš danas, ne ostavljaj za baraž

Orlove samo pobeda u Lisabonu (20.45) vodi na Mundijal u Kataru

Što možeš danas, ne ostavljaj za baraž! A, može se, naravno da se može do pobede vredne direktnog puta u Katar, pa neka je na drugoj strani terena dojučerašnji prvak Evrope, neka ga predvodi vlasnik celog “seta” Zlatnih lopti. Neka je i tradicija protiv nas, ne jedna nego “stotinu” njih. Naravno da se može.

Samo pobeda nad Portugalijom vodi Srbiju već večeras na Svetsko prvenstvo (20.45, NovaS). I Srbija je po tu pobedu došla u Lisabon. Ne da je čeka da joj padne sa neba, da joj je donese rival na zlatnom pladnju nekom greškom, nekim spletom okolnosti. Ne da joj Talija namigne, pošto odavno nije.

Srbija koju vodi Dragan Stojković došla je u Portugaliju da osvoji pobedu, da osvoji tri boda, da osvoji kartu za put u Katar. Bolje je to završiti večeras, nego otegnuti tu muku na još koji mesec, na još dve vazda neizvesne utakmice baraža. Sada, večeras da se posao završi.

Jeste, Portugalija je favorit. Na papiru gledano, sve je na njenoj strani. Pa i taj džoker da joj je dosta i bod, da ne mora da napada svim silama, može da igra i čekalicu. Ima plejadu moćnih asova iz najjačih evropskih klubova i na terenu i na klupi. Kapa dole, nema šta.

Ali, sve te vedete u timu imala je Portugalija i pre šest meseci u Beogradu, imala je i 2:0 na poluvremenu, pa je u drugih 45 minuta bila sabijena na svoju polovinu, nije znala gde da gleda, da li ka Mitroviću ili ka Tadiću ili Sergeju ili vihornim Radonjiću i Kostiću, koji su skovali drugi gol za 2:2. Ako su mogli Orlovi da se za 45 minuta vinu iz ambisa pa da stanu rame uz rame (tada još) prvaku Evrope, zašto ne bi mogli večeras da pobede, pa neka bude i 1:0? Mada, takav meč, sa samo jednim golom, deluje kao najmanje realan scenario.

Svesni smo svih vrlina i mana naše reprezentacije. I gde smo kao grom jaki i gde su nam Ahilove pete. I da dugo, baš dugo nismo dobili neku ekipu iz svetskog vrha. Ali, negde mora da se desi ta tačka prekida, posle koje će vreme početi ispočetka da se računa za državni tim Srbije.

Onda kada nismo zasluživali da pobeđujemo, da se radujemo uspesima, nismo ih ni imali. Taj džoker da Srbija igra očajno, a da niže pobede – nikada nas nije zapao u deljenju karata. A, sada napokon Orlovi igraju dobro, lepo, atraktivno, na gol više, ne povlače se nikada, ne odustaju nikada. Tačno je i da ne igraju uvek savršeno, da linije moraju da prođu još malo štimovanja, da ima tu štošta da se još popravi, utegne, zategne, ispravi. Međutim, pošten odnos prema lopti, prema dresu, mora da se vrati. Ako je nekada Srbija zaslužila da je malo i sreća pogleda, onda je to sada.

Piksi je spremio tim za totalnu ofanzivu, da pritisne velikog favorita na njegovom bunjištu. Dva dva špica, sa dva više krila nego beka, sa ofanzivnim Sergejem u sredini i Tadićem ispred njega. Što bi rekli – ludost, ali i hrabrost. Jer, nema razloga se bilo šta čeka, da se “čekamo” sa Portualcima sat i kusur, pa hajde da u poslednjih 20 minuta da probamo nešto. Takav kalkulantski rezon nikada nam se nije posrećio. U konačnom zbiru, bilo na kraju 0:0 ili izgubili 2:0, isto je. Ostaje u džepu martovski baraž kao rezervni put do Katara.

Nema šta da se izgubi večeras u Lisabonu, a može mnogo, baš mnogo toga da se dobije. I zato – napred Srbijo! Po pobedu, po mundijalsku vizu. Da budemo i mi u tom probranom društvu prvog zimskog Svetskog prvenstva na Bliskom istoku.

Mozzart.sport

Reklama

Trending

Prof. dr Ratko Ristić: RIO TINTO- Istina o eksploataciji litijuma u...

0
Prof. dr Ratko Ristić, hidrolog i ekolog, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu i prodekan Univerziteta u Beogradu na skupu u Koštunićima "Svaki čovek treba da...
- Reklamni prostor -