16.3 C
Belgrade
10. 04. 2021.

Šekler: Vakcina protiv korone neće rešiti problem, već verovatnije prokužavanje (VIDEO)

Virusolog i mikrobiolog iz Specijalističkog veterinarskog instituta u Kraljevu Milenko Šekler kaže da koronavirus nije respiratorni već sistemski virus koji se putem krvi širi po celom organizmu, da maska nije potpuna zaštita ali sprečava da pojedinac koji je nosi udahne 95 odsto kapljica virusa, i da težina kliničke slike najviše zavisi od količine virusa koji je osoba unela u organizam. Tvrdi i da vakcina neće rešiti trajno problem, već je mnogo realnije da će virus prožeti celokupnu populaciju i postati uobičajen.

“Ovo nije ništa novo, koronavirus postoji manje-više kod svih vrsta životinja, postoje vakcine preko 50 godina, i nisu rešile problem, i bojim se i da će ovde biti isto. Kada virus prokuži celu populaciju onda gubi smisao vakcinacija”, kaže Šekler, koji je doktor veterinarskih nauka.

“Stalno se pojavljuju novi sojevi. Kad imate vakcinu, svakih pet do 10 godina se pojavi novi soj, gde dotadašnja vakcina više ne štiti”, dodaje on, govoreći o primeru kokošaka, kod kojih vakcina protiv koronavirusa postoji više od 60 godina. “Virus pokušava da inficira vakcinisanu koku, i onda se desi neka slučajna mutacija i on uspe u tome. To bi se isto desilo i kod ljudi”.

“To je prirodan virus, za ovu vrstu virusa ne možete da napravite jednu vakcinu, i baš vas briga, kao kod besnila, na primer. Bićete prinuđeni da stalno pratite šta se dešava”, ističe i ukazuje na primer gripa, gde svake godine mora da se prati koji tip virusa kruži u populaciji i u skladu sa tim pravi vakcina.

“Možda će vakcina da stigne, zaštitiće se rizične grupe, ali mnogo je realnije da će prožeti celokupnu populaciju i da će postati kao običan koronavirus koji niko ne zarezuje” i koji je zapravo obična prehlada.

“Što manje primite virusa, manja je šansa da se razbolite”

Navodi da su grip i koronavirus slični po načinu prenošenja i simptomatologiji, pa je pravljen model na osnovu gripa, i utvrđeno je da je neophodno da osoba odjednom unese u organizam između 500 i 1.000 virusnih čestica da bi se inficirala. Ističe da je “cela poenta – što manje primite virusa, manja je šansa da ćete da se razbolite”.

“Ako unesete 50 čestica virusa, vaš imuni sistem će se da se nakostreši i najverovatnije odbrani. Radi se o tome da vi postepeno naviknute organizam i da on sam može da se izbori i protiv većih količina virusa”, ukazuje Šekler.

Na pitanje koliko virusa izlučuje osoba koja samo diše i ćuti, a koliko neko ko priča, kašlje ili kija, on navodi da “čovek koji je samo inficiran, nevažno da li ima simptome ili ne, ako samo sedi i diše izlučuje 30-50 virusnih čestica na minut, što znači da će za sat vremena u okolni vazduh izbaciti 3.000 virusnih čestica”.

“Ali sreća u nesreći je da je ovaj virus relativno osetljiv na isušivanje, toplotu, vrlo brzo gubi infektivnost, već za sat vremena pola od tih 3.000 virusnih čestica može da inficira pola ne može”, navodi Šekler.

“Kada neko priča, onda izbacuje 200 čestica na minut, a ako peva ili viče, onda se to množi sa 10. Kašljanjem se izbaci oko 100 hiljada čestica virusa, a ako neko kine, pričamo o milionima, i to samo u jednom kijanju”, ističe on i dodaje da je zato važno da onaj ko je inficiran ostane u samoizolaciji i da se ne socijalizuje.

“Kada se nakašljete, one krupne kapljice, koje po pravilu imaju desetine hiljada virusnih čestica, najteže su i one padaju… Kada padnu dole, možemo da kažemo da su dobrim delom mala mogućnost izvora zaražavanja, jer se brzo isuše i gubi infektivnost. Ovaj virus spada u one koji imaju lipoproteinski omotač, kao i svi koronavirusi, a to ih čini vrlo osetljivim na isušivanje, na bilo koji dezinficijens, na alkohol, čak i na rakiju, kisela sredina isto, neko je bolestan pa proguta tu izlučevinu iz nosa, ona dođe u želudac i želudačna kiselina je uništi, dok sa drugim virusima to nije slučaj, oni prođu i zaraze creva”, ukazuje Šekler koji je sva ta saznanja o koronavirusu sažeo u tekstu od 26 strana.

Na pitanje da li onda ne možemo da se zarazimo preko čvrstih površina, on ističe da to nije glavni put prenošenja i da je mala verovatnoća da se tako zarazimo, jer je koronavirus kapljična infekcija i prenosi se aerogeno. A na pitanje zašto nas onda savetuju da stalno dezinfikujemo površine, on, u šaljivom tonu, navodi da nam je “tako lakše da preguramo situaciju”.

Na pitanje kolika je verovatnoća zaražavanja u tržnim centrima i prodavnicama, odgovara da verovatnoća zaražavanja zavisi od ukupne količine zapremine vazduha u prostoriji, dakle što je veća prostorija, pada verovatnoća zaražavanja. Još dodatno pada ako je otvoren prozor.

Poželjno primati manje količine virusa – tako izgrađujemo imunitet

Na pitanje kolika je zaista maska zaštita, on ističe da “maska ne može da vas zaštiti da sve čestice virusa ne prođu kroz nju, jer je on mnogo manji od njene teksture, ali može da vas zaštiti od 95 odsto kapljica da ih ne udahnete”.

“Ako nosi masku, mikro kapi koje neko izbacuje ostaće sa njegove strane, ako i vi nosite masku, ako je on izbacio neki virus, on će ostati sa spoljne strane vaše maske i za nekoliko sati će se osušiti. Ako ne dodirujete masku, onda ćete ostati zaštićeni… Maska vam omogućava da u dužem vremenskom periodu primate manju količinu virusa, a to ujedno utiče na stvaranje imuniteta stada”, ukazuje Šekler i ističe da je “poželjno primati male količine virusa, jer tako izgrađujemo imunitet”.

“Sistemski virus, pa šta?”

Navodi da koronavirus nije respiratorni, već sistemski virus.

“Po mestu ulaska i prvim simptomima on jeste respiratorni, ali je on, zapravo, sistemski virus. Kada uđe kroz pluća, on posle putem krvotoka, odnosno limfe, prožme sve organe, može da ošteti i druge organe, ali najviše oštećuje pluća, jer su tu receptori preko kojih on uđe najprisutniji”, kaže Šekler i ponovo šaljivo dodaje da ne treba paničiti: “Sistemski, pa šta?”

Navodi da je ovaj koronavirus sličan ranijim koronavirusima, ali je dovoljno različit da nismo na njega otporni, “pa je potrebno ili da napravite novu vakcinu ili da se svi inficiramo i da steknemo to iskustvo, pa da ovaj virus normalno kruži u populaciji ljudi”.

Ističe da kad se to desi više niko neće pričati o njemu, kao što više niko ne priča o svinjskom gripu, koji je pre desetak godina izazvao veliku paniku, a ove godine je u Srbiji 30 odsto svih slučajeva bio, upravo, svinjski grip, “a to nikog nije zanimalo, niti je to bilo ko objavio”.

“Ista stvar će da se desi ovde, neće vas naterati niko da pričate o koroni na televiziji, moraćete da platite 10.000 evra da pričate minut, jer to nikog neće zanimati”, smatra Šekler.

Izvor:N1

Reklama

Trending

Ivan Milanović: Pandemija straha

0
Ako pogledate većinu medija u Srbiji, tu možete uočiti da se konstantno seje strah. Konstantne najave katastrofe, užasa, pucanja. To su standarni mehanizmi, već odavno...
- Reklamni prostor -