8.7 C
Belgrade
11. 04. 2021.

Srbija se ne obazire na zagađenje iz svojih elektrana

U izveštaju Energetske zajednice čiji je Srbija član, objavljenom 1. novembra navodi se da naša zemlja nije ispunila svoje obaveze predviđene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP) kada je reč o graničnim emisijama sumpor dioksida.

Takođe, u tom izveštaju stoji da Srbija nije ispunila ni svoje obaveze vezano za učešće obnovljivih izvora u proizvodnji struje do 2020. godine.

– U 2018. godini iz termoelektrana Elektroprivrede Srbije obuhvaćenih NERP emitovano je 336 hiljada tona sumpor dioksida, što je šest puta više od propisanog nivoa. Iz najnovijeg izveštaja Energetske zajednice saznajemo da je u 2019. godini emitovano 310 hiljada tona sumpor dioksida, što je i dalje skoro šest puta više od ukupnih dozvoljenih emisija – kaže za Danas Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Kako kaže, termoelektrane obuhvaćene NERP-om imaju obavezu da se usklade sa maksimalnim godišnjim emisijama zagađujućih materija u izduvnim gasovima, koje ne bi smele da pređu 54,5 hiljada tona godišnje, a od 2024. godine još manje od toga.

Još u januaru 2020. godine Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je postupak protiv Srbije zbog neusaglašenosti sa Direktivom o velikim ložištima.

Tada je Sekretarijat jasno naglasio da se termoelektrane koje su obuhvaćene NERP-om moraju usaglasiti sa graničnim vrednostima emisija iz Direktive ili sa ukupnim godišnjim emisijama koje su utvrđene NERP-om.

– Sumpor dioksid više nije problem zemalja EU, ali jeste u zemljama Zapadnog Balkana, posebno u Srbiji. Izveštaj Energetske zajednice ne donosi ništa neočekivano. Srbija ne primenjuje odredbe Direktive o velikim ložištima, odnosno, ne poštuje sopstvene propise i ratifikovani međunarodni ugovor. Dakle, u Srbiji se krše zakoni i niko za to ne snosi odgovornost. To, nažalost, nije ništa novo. Novo je samo to da nas na ovu nezgodnu činjenicu podseća Sekretarijat Energetske zajednice – objašnjava Popović, dodajući da NERP obuhvata 13 termoelektrana EPS-a i energana NIS-a.

Sekretarijat Energetske zajednice u svom izveštaju za 2020. iznosi zabrinutost povodom instrumenata koji bi trebalo da obezbede monitoring i primenu NERP. Zbog toga što takve instrumente Vlada Srbije nije ni predvidela.

– Zato je NERP i usvojen u nejasnoj formi dokumenta javnih politika. Naravno, napisan diplomatskim rečnikom. Sekretarijat EZ jasno konstatuje da se NERP ne primenjuje u praksi kada su u pitanju emisije sumpor-dioksida i praškastih materija. Izveštaj konstatuje i to da investicioni scenario, koji je Srbija ponudila u svom novom NERP ne pokazuje jasan trend ka smanjenju emisija sumpor-dioksida u narednim godinama – kaže Popović.

On dodaje da koliko je tačno sumpor-dioksida emitovano u 2020. godini još uvek ne znamo, to ćemo saznati na proleće kada podaci budu dostupni javnosti.

– Ono to znamo je da u 2020. nisu preduzete mere da se emisije sumpor-dioksida smanje, zbog čega ne postoje racionalni razlozi da očekujemo poboljšanje. Jedino postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani „Kostolac B“ nije pušteno u rad jer nema upotrebnu dozvolu, osim ako je nije dobilo u poslednjih par sedmica. To je neodgovorno, bez obzira na razloge za nedobijanja dozvole – ističe Popović.

Razlozi za još jedan neuspeh energetske politike u Srbiji su brojni i subjektivne su prirode. U njih spadaju niska energetska efikasnost u domaćinstvima, zbog čega se troši mnogo više energije nego što je potrebno kao i nedostatak podsticajnih mera za građane za prelazak na ekološki i ekonomski prihvatljiva goriva i unapređenje energetske efikasnosti kuća i stanova. Jedan od razloga je i neodrživi i tržišno neutemeljeni sistem podsticaja za proizvodnju električne i toplotne energije iz obnovljivih izvora. Srbija uporno istrajava na fid-in tarifama, odugovlačeći prelazak na tržišne mehanizme podrške razvoje sektora obnovljivih izvora energije – zaključuje Popović.

U Ministarstvu rudarstva i energetike za Danas kažu da su formiranjem nove vlade kao prioritet postavljeni Zelena agenda, energetska efikasnost, a u okviru toga i smanjivanje emisije štetnih gasova.

– U prethodnom periodu je očigledno bilo problema sa realizacijom mnogih projekata u EPS, odnosno kašnjenja. U narednom periodu insistiraćemo ne samo da se svi projekti brže realizuju, već i uz pomoć svih partnera, definisati prioritete oblasti zelene dekarbonizovane energije. Trpećemo sankcije uvek kad zanemarimo životnu sredinu, ali ono što je izvesno, to su sankcije Energetske zajednice zbog nezavršenog restrukturiranja Srbijagasa – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike.

Kako kažu, EPS je dostavio projekte u toku, kojima bi se realna emisija sumpor dioksida svela na svega trećinu od projektovane u iznosu od 51,88 hiljada tona. Prema Nacionalnom akcionom planu, cilj je bio da se dostigne 27 odsto učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije u 2020. godini, a do 2018, kad se raspolaže poslednjim zvaničnim podacima, postignuto je 20,32 odsto.

– Razlog za odstupanje od planiranih ciljeva posledica je zaostajanja u sektoru električne energije, pre svega zbog kašnjenja realizacije projekata izgradnje velikih hidroelektrana EPS koje su bile predviđene Strategijom razvoja energetike Srbije za period do 2025. godine, sa projekcijama do 2030. – navode u Ministarstvu rudarstva i energetike i dodaju da nije određen dodatni termin za ispunjavanje te obaveze. Predviđeno je, kažu u tom ministarstvu, da se donesu novi ciljevi za period 2021-2030. Takođe, u pripremi su izmene nekoliko ključnih zakona iz oblasti energetike, u okviru kojih će biti i doneta nova regulativa u oblasti obnovljivih izvora energije, kojom će se ova oblast adekvatno urediti.

Izvor:Danas

Reklama

Trending

Ivan Milanović: Pandemija straha

0
Ako pogledate većinu medija u Srbiji, tu možete uočiti da se konstantno seje strah. Konstantne najave katastrofe, užasa, pucanja. To su standarni mehanizmi, već odavno...
- Reklamni prostor -