4 C
Belgrade
28. 02. 2021.

Na prostituciju trošimo koliko i na knjige i novine

Bruto dodata vrednost trgovine drogom u Srbiji u 2019. godini iznosila je 17,5 milijardi dinara ili oko 148,5 miliona evra i činila je 0,32 odsto BDP-a.
U isto vreme prostitucija je imala bruto dodatu vrednost od 15,9 milijardi dinara (135 miliona evra) i učestvovala je sa 0,29 odsto u stvaranju bruto domaćeg proizvoda.
Tako je recimo trgovina drogom rasla sporije od rasta nominalnog bruto domaćeg proizvoda naše ekonomije koja je povećana za 28 odsto od 2015. do 2019, dok je prostitucija bila prosperitetnija od ostatka ekonomije.
Ovo su procene Republičkog zavoda za statistiku koji je od 2014. godine, na inicijativu Evrostata, počeo sa prikupljanjem podataka i procenom vrednosti nelegalnih ekonomskih aktivnosti.
Gledano u dinarima za poslednjih pet godina bruto dodata vrednost trgovine drogom povećana je za 20,8 odsto, ali ako se računa u evrima, rast je iznosio celih 23,8 odsto.
S druge strane, prostitucija je imala još veči rast, 31,5 odsto u dinarima i 35 odsto u evrima.
Iako deluje u najmanju ruku pogrešno meriti doprinos kriminalnih aktivnosti nacionalnoj ekonomiji, da bi što približnije procenila stvarnu ekonomsku aktivnost evropska statistička agencija je 2013. godine dala je metodološki okvir ESA2010 što podrazumeva uključivanje i tzv. neobuhvaćene ekonomije ili sive ekonomije u koje spadaju i transakcija koje mogu predstavljati ilegalne aktivnosti kao što su proizvodnja narkotika i prostitucija.
Prema Evrostatovim podacima o potrošnji, na narkotike i prostituciju domaćinstva u Srbiji su potrošila prošle godine preko 325 miliona evra.
Za usluge prostitucije potrošeno je 168 miliona, a za narkotike 157,3 miliona evra.
Upada u oči znatan rast potrošnje za seksualne usluge od pet odsto u prošloj godini dok su izdvajanja za drogu nešto malo manja nego prethodne 2018. godine.
Udeo u ukupnoj potrošnji domaćinstava za obe ove namene je između 0,5 i 0,6 odsto i tako se kreću godinama unazad.
Ovo deluje malo, ali ako pogledamo u statistiku lične potrošnje domaćinstava, isto toliko godišnje potrošimo za novine i knjige ili za usluge smeštaja ili za bolničke usluge.
Iako nema preciznih podataka o broju domaćinstava do sledećeg popisa naredne godine, prema poslednjem popisu 2011. godine u Srbiji je bilo 2.487.886 domaćinstava.
Ako je i dalje takva situacija, a s obzirom na odliv stanovništva može ih biti samo manje, domaćinstvo je u proseku prošle godine potrošilo 67 evra na prostituciju i 63 evra na drogu.
Kako navode u Zavodu za statistiku, glavni izvori podataka dolaze od kriminalističke i granične policije, zdravstvenih institucija kao što je Specijalna bolnica za bolesti zavisnosti a koriste se i rezultati studija i istraživanja koje su sproveli nezavisni istraživači i iskustva drugih nacionalnih statističkih institucija.
Takođe, koriste se rezultati istraživanja i preporuke međunarodnih institucija.
Zanimljivo je objašnjenje metodologije koju RZS koristi za procenu vrednosti ovih aktivnosti kako sa strane ponude, tako i sa strane tražnje.
Kod droge, za ocenu ponude korišćeni su podaci policije o zaplenama narkotika, dok se za ocenu tražnje koriste podaci specijalnih bolnica. Po pravilu, procena tražnje je veća od procene ponude.
Na osnovu podataka MUP-a doduše za 2006. godinu recimo RZS je procenio da se heroin uvozi sa čistoćom od 75 odsto, a da je ulična čistoća svega 17 odsto.
Kokain se razblaži za oko 40 odsto, kao i marihuana. Takođe su utvrđene i tadašnje cene pa je gram heroina u uvozu bio 20 evra, a u prodaji, i to prethodno „krštenog“ 32,5 evra, a kokain je u uvozu koštao 30 evra po gramu, a prodavao se za 50 evra.
Tako se došlo i da je „trgovačka marža“ u dilovanju droge 82 odsto, dok nabavna cena čini svega 18 odsto prodatih količina narkotika.
Slična metodologija se koristi i kod prostitucije pa je i tu glavne podatke obezbedila policija, ali i eksperti u toj oblasti.
Tako se došlo do podataka o prosečnoj frekvenciji mušterija prema obliku prostitucije, ali i ceni za uličnu, hotelsku i agencijsku i visoku prostituciju.
U tom trenutku potrošnja za prostituciju je činila 0,65 odsto BDP-a, a bruto dodata vrednost 0,52 odsto BDP-a ili, kako je procenjeno, dobijene vrednosti odgovaraju izdacima koje bi imalo 5,4 odsto muškog stanovništva starosti 20-60 godina ako bi plaćalo usluge u proseku tri puta mesečno po prosečnoj ceni od oko 40 evra.
Mađari najpotentniji
Slovaci prema statistici troše 0,8 odsto za drogu, a 0,1 odsto za prostituciju. Mađari 0,9 odsto za drogu i 0,8 odsto za prostituciju. S druge strane, Rumuni su prema njihovoj statistici mnogo uzdržaniji pa troše 0,2 odsto godišnje potrošnje domaćinstva na drogu, a pet puta manje za prostituciju. I Bugari troše 0,2 odnosno 0,3 odsto potrošnje domaćinstva za ove dve kriminalne aktivnosti. U nekim zemljama nije uhvaćena potrošnja za prostituciju, ali jeste za drogu, pa su Italijani prošle godine potrošili 16,7 milijardi evra za drogu, najviše u Evropi. U svakom slučaju radi se o procenama statističkih zavoda, a sama priroda tih delatnosti ih čini teškim za obuhvat.
Izvor:Danas

Reklama

Trending

Završeno zasedanje Kriznog štaba, dr Kon: “U petak ćemo doneti odluku...

0
Krizni štab za borbu protiv korona virusa na današnjem zasedanju nije predložio nikakve nove mera, već je odlučeno da se ovo vladino telo ponovo...
- Reklamni prostor -