22.7 C
Belgrade
15. 06. 2021.

Jovan Jovanović Zmaj – pesnik koji je pisao srcem

Po obrazovanju lekar, a u istoriji upamćen kao jedan od najplodnijih liričara srpskog romantizma, Jovan Jovanović Zmaj rođen je u Novom Sadu 6. decembra 1833. godine.

Jovan Jovanović Zmaj rođen je u uglednoj novosadskoj porodici, a prve godine života je proveo u delu svog rodnog grada koji je predstavljao centar novosadske elite i kulturnih radnika. Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a gimnaziju u Novom Sadu, Halašu i Požunu.

Upravo gimnazijski dani predstavljaju važnu prekretnicu u Zmajevom životu, jer su taj period obeležili njegovi prvi pesnički pokušaji. Svoju prvu pesmu, Prolećno jutro, napisao je 1849. godine i izdao u Letopisu Matice srpske.

Nakon gimnazijskih dana upisao je, po očevoj želji, studije prava u Pešti, a studirao je još i u Pragu i Beču, sve dok nije prekinuo studije kako bi se posvetio medicini. Nije ispunio očevu želju, već je naklonost prema prirodnim naukama odredila njegovo životno opredeljenje, jer ga je ona, nakon završetka Pravnog fakulteta, odvela na studije medicine.

Najlepše emocije pretočene u stihove

Tokom školovanja imao je priliku da se upozna sa mađarskom i nemačkom književnošću, prevodeći na srpski jezik pesme Petefija, Cucorija, Garaija, Đulaija, ali i mnogih drugih velikih pesnika tog vremena.

Bio je izuzetno naklonjen mađarskim pesnicima, a zauzvrat, i Mađari su prema Zmaju izrazili veliko poštovanje, čak i nakon njegove smrti.

Za Zmajevo književno obrazovanje od posebnog značaja bio je boravak u Beču, gde je upoznao svog pesničkog uzora Branka Radičevića, kao i Svetozara Miletića i Đuru Jakšića.

Kada je prekinuo studije prava, 1860. godine, Zmaj se  vratio u rodni Novi Sad, i kao jedan od najbližih Miletićevih saradnika postao službenik u magistratu. Tih dana pisao je poeziju, koja je objavljivana u novosadskoj „Danici“.

Međutim, služba u magistratu nije mu odgovarala, pa ju je napustio i posvetio se književnom radu. Tada je pokrenuo književni časopis Javor i preuzeo satirični list Komarac od Đorđa Rajkovića.

Ubrzo je pokrenuo sopstveni satirični list Zmaj, kada je, kao igra rečima, i nastao nadimak Zmaj, po kome je pesnik poznat i danas. Naime, časopis je dobio ime zbog 3. maja, koji je po Julijanskom kalendaru bio dan obeležavanja Majske skupštine.

Ubrzo je upoznao svoju životnu saputnicu i najveću inspiraciju, Rozinu, kojoj je on nadenuo ime Ruža. Venčanje je održano 27. januara 1862. godine, a porodični život bio je nadahnuće da napiše zbirku pesama Đulići, koju je posvetio svojoj supruzi. Đul, prevedeno sa turskog jezika, znači ruža, zbog čega je zbirka i dobila ovaj simboličan naziv.

Ljubim li te …il’ me sanak vara,
Ljubim li te… il’ me duša vara,
Ljubim li te… il’ me bezum ganja,
Ljubim li te… il’ ljubavi nije.
Ljubim li te… ili mene nema,
Ljubim li te… ili nema sveta.

Ljubav je za Zmaja bio idealan motiv i na takav način on je i prikazivao ljubav u svojim pesmama – kao idealnu. Ljubavne pesme koje je napisao smatraju se vrhuncem njegovog stvaralaštva, a objedinjene su u ciklus pesama „Đulići“. Ove pesme napisane su tokom najlepših godina Zmajevog života, ali, nažalost, stvari su ubrzo krenule po zlu.

„Bolna ležiš, a nas vara nada, ozdraviće, ozdraviće mlada…“

Porodična sreća Zmajeve porodice nije bila dugog veka, te je nakon samo nekoliko godina provedenih u najvećoj sreći i ljubavi došlo do mnogo tužnih događaja koji su obeležili pesnikov život i dalji rad.

Četvoro od petoro Zmajeve dece umrlo je još u ranim godinama života, a od tuge za njima na kraju je umrla i njegova najveća životna ljubav, Ruža. Nakon tog, Zmaj je odlučio da napiše drugi ciklus pesma, pod naslovom Đulići uveoci, ali u potpunosti drugačiji od prvog ciklusa.

Za razliku od prvog ciklusa, ove pesme su elegije koje opisuju veoma setnu atmosferu koja je zavladala pesnikovim životom. One su izražavale svu bol koju je Zmaj nosio u sebi nakon gubitka porodice.

Kroz smrt samo valja proći,
Pa ću s’ i ja s njima sliti,
Ako l’ tamo nema ništa?!
I tad ćemo jedno biti.

U poznim pesmama ove zbirke, Zmajeva bol prerasta u pomirenje sa sudbinom. On sudbinu ne može da prihvati, te je njegova poslednja borba sa tugom u tome da je iskoristi kako bi stvorio sve ove stihove. I dok je osećao najveću tugu u životu, odabrao je da upravo kroz svoje stihove ostvari kontakt sa voljenima koji su umrli.

Čuka Jova Zmaj – rodonačelnik pesništva za decu 

Jovan Jovanović Zmaj je tvorac srpske poezije za decu i njen najveći predstavnik. Prvu svoju pesmu za decu, o Gaši, objavio je 1858. godine, nakon čega je tokom života napisao više od 450 dečijih pesama.

One obuhvataju isprepletane motive vezane za čitavo detinjstvo, sa svim onim što pripada svetu jednog deteta – igračkama, životinjama, odnosom prema odraslima. Urođena ljubav prema deci, vaspitanje svojih potomaka, a posebno smrt njegove dece, bili su snažan podsticaj za Zmaja da stvara dečije pesme.

Dečije pesme je pisao tokom svih 50 godina svog stvaralaštva, i to je zapravo najobimnija oblast njegovog stvaranja. Ove pesme su pre svega imale vaspitnu funkciju, ali se u njima dotakao i rodoljubivosti, te je zadatak njegovih dečijih pesama bio da dete uvede u probleme sveta i života uz dobro odabrane junake, osećaj ljubavi i raznorazne situacije u kojima se junaci nalaze.

Nije bilo uspeha
učiteljskom trudu,
cela muka njegova
ostade zaludu.

Ništa više ne nauči
pačurlija ta,
nego što je i pre znala
Ga, ga, ga, ga, ga!

Jovan Jovanović Zmaj umro je 14. juna 1904. godine, ali zauvek je ostao poznat po uređivanju mnogih listova, po prevodu brojnih tekstova sa mađarskog i nemačkog, ali pre svemu prema mogućnosti da svoju duboku i uvek iskrenu emociju kroz pero pretoči u vanvremenske stihove koji uspevaju da dodirnu dušu svakoga ko ih pročita.

Izvor: Danas

Reklama

Trending

Tatjana Jović: Jedan dan sa osobom sa autizmom

0
Beograd, novembar 2018. Stižem oko 12 časova u stan u kome živi A. Ulazim, ona je već kod vrata.  Veoma je srećna što me vidi....
- Reklamni prostor -